Последњи дан Симпозијума отпочео је панелом Роунд Табле wитх Рецторс анд Деанс, под темом Сyнергy оф Хуманс анд Тецхнологy ин Хигхер Едуцатион.
Модератор панела био је проф. др Милан Мартић, декан Факултета организационих наука који је поздравио присутне и истакао да се округли сто по други пут одржава са циљем размене искустава међу деканима и продеканима из Србије и региона. Посебно је нагласио значај улагања у људске ресурсе на Факултету организационих наука, за шта се издвајају значајна финансијска средства ради унапређења знања и вештина запослених.
Проф. др Саша Дрезгић, декан Економског факултета у Ријеци, Хрватска, захвалио се на позиву и истакао да се, иако првенствено усмерен на економију, Факултет такође бави технологијом и софтвером. Навео је да су, захваљујући доброј дигитализацији, успешно прешли на онлајн наставу током ковид пандемије и да су поносни на развој апликација које трансформишу њихова знања.
На Факултету организационих наука у Марибору, Словенија, акредитовани су нови студијски програми укључујући кризни менаџмент и спортски менаџмент, како је саопштио декан поменутог Факултета, проф. др Изток Подбрегар. Нагласио је да, иако постоје расправе око потребног нивоа основног знања и степена дигитализације, Факултет иде у добром правцу и истакао важност повезивања стабилних акредитованих програма са другим институцијама у Словенији и региону.
Испред Факултета организације и информатике у Вараждину, Хрватска, обратила се проф. др Мартина Томичић-Фурјан, продеканка за науку, пројекте и међународну сарадњу, напоменувши да су од ове године, у сарадњи са Економским факултетом из Загреба, студентима у понуди докторске студије у области дигиталних иновација. Продеканка је указала на то да је увођење промена у студијске програме, посебно оне који се односе на развој технологија, отежано због акредитационих процедура, али је као прилику за развој вештина и усавршавање студената и наставног особља, истакла Ерасмус+ програм и сарадњу са привредом.
Декан Факултета за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду, проф. др Данимир Мандић, истакао је брзину промена и кратко време увођења вештачке интелигенције, али је такође упозорио да наставници нису обучени за рад са њом. Како би студенти постали бољи људи, саветовао је наставно особље да повећа време за развој карактерних особина ученика, а смањи време трајања предавања.
Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду, према речима продекана за науку, проф. др Дарка Стефановића, расте са развојем технологије, а прва мобилна апликација која омогућава бележење присуства студената на настави и обављање административних процедура, представља прави пример за то. Продекан Стефановић је поменуо и софтверска решења имплементирана на Факултету, која омогућавају наставном особљу пријаву пројеката, што значајно олакшава рад.
Ванредни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду, проф. др Дражен Драшковић, истакао је значај сарадње са Факултетом организационих наука, рекавши да се ове две институције међусобно угледају једна на другу, а указао је и на потенцијал заједничког програма мастер студија 4.0 на ФОН-у и ЕТФ-у заснованог на најсавременијим информационим технологијама. Професор је нагласио да је потребно модернизовати студијске програме уз помоћ технологије и да људи и технологија треба да буду у синергији, али да људи имају првенство.
Поред представника из региона, учесницима округлог стола обратио се и проф. др Душан Бараћ, продекан за дигитални развој Факултета организационих наука, истакнувши да се Факултет труди да сваки стуб дефинисан стратегијом ФОН-а дигитализује. Указао је на значај развоја интерних капацитета Факултета и рада на инфраструктури, као и да то има смисла једино уколико постоје људи који то могу да примене. Професор Бараћ је говорио и о актуелностима на Факултету, као што су ФОНГПТ сервис, ФОНБоард, ФОН идеје, Истраживачко-развојни центар и друго.
Немања Јевтовић, председник Савета послодаваца ФОН-а и саветник за стратешка улагања при Влади Републике Србије, представио је свим присутним пројекте из доба хигх тецх-а. Током свог обраћања, статистички је представио разлике које постоје између школовања и онога што је потребно на тржишту, указавши да не постоји јасна синхронизација између компанија и високог образовања.
За крај панела, испред Министарства просвете и Сектора за високо образовање обратио се др Александар Јовић, помоћник министарке просвете, подсећајући на заједнички циљ спајања привреде и високог образовања како би представници обе стране могли директно да договарају неопходне промене. Истакао је значај периода ковида у откривању могућности онлајн учења као и да се хибридна настава и даље одржава из угодности, али је саветовао да се непосредни контакт са студентима ипак мора задржати.
Након обраћања свих панелиста, уследило је свечано затварање Међународног симпозијума Факултета организационих наука СyмОрг 2024, које је уприличено коктелом за све присутне.
