На данас одржаној конференцији за медије у Влади Републике Србије представљена су четири интердисциплинарна студијска програма под јединственим називом Мастер 4.0, настала кроз блиску сарадњу универзитета и привреде, а у циљу повезивања савремених ИТ знања са пословним вештинама потребним за развој дигиталних производа и услуга.
Окупљени у четири конзорцијума изабрана на јавном конкурсу који је на идеју Иницијативе „Дигитална Србија“ реализовало Министарство просвете, науке и технолошког развоја, 13 државних факултета из Београда, Крагујевца и Ниша кренуло је у процес акредитације ових програма, по чијем завршетку је планиран упис укупно 140 студената.
Председница Владе Србије Ана Брнабић истакла је да је Мастер 4.0 је резултат избора најбољег садржаја постојећих програма који одговара потребама тржишта ИТ услуга и обезбеђивању услова за даљи раст ИТ сектора и додала: „По први пут наши факултети не наступају као конкурентске већ као партнерске институције, а велики део су експерти из праксе који ће студентима пренети знања и упознати их са коришћењем најсавременијих технологија и метода које се у привреди примењују.“ Премијерка је истакла да од ових програма очекује да ће обезбедити квалитетан кадар који ће моћи да створи конкурентску предност ИТ компанија које послују у Србији, чиме ће се обезбедити даљи раст ИТ индустрије.
Ова четири студијска програма креирана су кроз сарадњу државних факултета који доносе вишедеценијску традицију у области технологије, економије и менаџмента са преко 75 успешних ИТ и компанија из других сектора које ће учествовати у настави и омогућити обавезне праксе за студенте. Мастер 4.0 програме заједнички су креирали београдски Електротехнички и Факултет организационих наука, затим Универзитет у Крагујевцу, Универзитет у Нишу, а ту је и програм који су партнерски развили Машински и Математички факултет из Београда.
Испред Министарства просвете, науке и технолошког развоја обратио се државни секретар Виктор Недовић: „Oви програми креирани су у дијалогу универзитета и привреде. Слушали смо пре свега потребе привреде, a идеја је била да се помогне развоју ИТ стручњака који недостају Србији. Међутим, то нису само програми из области информационих технологија. То су програми који треба да унапреде и бизнис и знања из области економије, финансија, па и права. Дакле, свих оних области које су нека врста изазова за ИТ компаније које послују на тржишту у Србији и шире.” Недовић је истакао да снага ових програма лежи у темељном и примењивом знању које ће кроз преко 130 предмета студентима понудити више од 300 предавача са неких од најбољих факултета из Србије, страних универзитета и компанија које су се доказале на домаћем, али и глобалном тржишту дигиталних производа и услуга. „На сваки од наведених програма уписаће се највише 35 студената – 15 буџетских и 15 самофинансирајућих, док ће Иницијатива „Дигитална Србија“ стипендирати по пет студената са сваког програма,“ додао је Недовић.
Мастер 4.0 програми ће обухватити области као што су анализа података, биоинформатика, интернет ствари, машинско учење, вештачка интелигенција, виртуелна реалност, као и бизнис предмете попут менаџмента, финансија и рачуноводства, маркетинга, предузетништва. Креиран у дијалогу универзитета и привреде, очекује се да ће управо овај јединствени спој ИТ и бизнис знања помоћи настанак нове генерације дигиталних стручњака у нашој земљи.
Испред конзорцијума Електротехничког и Факултета организационих наука у Београду, присутнима се обратио декан ЕТФ-а Мило Томашевић. „Поред јаких веза које су факултети остварили са привредом, једна од великих предности Мастера 4.0 је управо интердисциплинарност настала повезивањем различитих факултета – један студент ће слушати најбоља предавања са ЕТФ-а и ФОН-а, а неће морати да се опредељује за било који од ова два факултета,“ рекао је Томашевић.
Један од захтева јавног конкурса на коме су Мастер 4.0 програми изабрани био је и да се у наставу укључе и предавачи из иностранства, па ће се тако студенти имати прилике да слушају предавања стручњака са престижних америчких, шпанских, данских, француских, као и универзитета из региона.
Међу награђеним конзорцијумима је и Универзитет у Крагујевцу који је окупио четири факултета. „Факултети су и даље једине институције које могу да пруже знања на нивоу који је потребан привреди. Њихова суштинска предност је та што нуде живог предавача који је експерт из дате области и са којим студент може да води дијалог. Поред редовног сусрета са реалним пословним проблемима на обавезним праксама у компанијама, директни контакт са врхунским стручњацима је нешто што неформални интернет курсеви сличног садржаја не могу да понуде,“ рекао је Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу.
Међу ИТ компанијама које учествују у реализацији програма су Microsoft, Comtrade, Инфостуд, Symphony, Siemens, Endava, Levi9, SAP, Saga, док су међу укљученим компанијама из других сектора и Телеком Србија, Coca-Cola Hellenic, Металац, EY, Raiffeisen bank, НИС и многе друге.
Медијима се обратио и Стефан Салом, суоснивач Инфостуда и члан Управног одбора Иницијативе „Дигитална Србија“. „Постојећи студијски програми у нашој земљи не прате довољно потребе привреде. Истраживање Инфостуда је показало да 95% ИТ компанија има тешкоће при проналажењу компетентних ИТ стручњака. Често, као недостатак постојећих образовних програма, послодавци из ИТ сектора наводе да су, након школовања, студенти усмерени или на техничка или на бизнис знања, док су врло ретки они који имају оба, а који су индустрији и најпотребнији,“ рекао је Салом. „Зато су компаније које окупља Иницијатива „Дигитална Србија“ покренуле овај пројекат и одлучиле да подрже укључене факултете обезбеђујући потребну ИТ опрему, као и стипендирајући по пет најбољих студената на сваком програму, без обавезе праксе или запослења,“ истакао је Салом.
Електротехнички и Факултет организационих наука, као и Универзитет у Крагујевцу су у процесу акредитације својих Мастер 4.0 програма предвиђених да почну од октобра 2019, док је почетак преостала два програма планиран за други семестар, односно јануар 2020.
Према условима конкурса Министарства просвете, науке и технолошког развоја на коме су добили средства за реализацију програма, све укључене високошколске институције у обавези су да омогуће упис најмање две генерације студената.
