Današnji program obuhvatio je i Startup prezentacije, Students Startup Achievement, posvećen razvoju preduzetništva, startap ekosistema i saradnje između akademske zajednice i privrede.
Business Forum pod nazivom „Resilient and Intelligent Organizations in Times of Permanent Disruption“. Forum su moderirali prof. dr Dejan Petrović i prof. dr Slavica Cicvarić Kostić sa Fakulteta organizacionih nauka, a okupio je istaknute predstavnike privrede i dugogodišnje partnere Fakulteta organizacionih nauka sa ciljem razmene iskustava o izazovima savremenog poslovanja, organizacionoj otpornosti i budućnosti rada.
Učesnici iz privrede bili su Ivana Todorović, direktorka Sektora za ljudske resurse i organizaciju u Banca Intesa, Marko Cilić, v.d. generalnog direktora i finansijskog direktora kompanije Nelt Group, Darko Samardžija, direktor lanca snabdevanja kompanije AD IMLEK, Nikola Todorović, zamenik generalnog direktora kompanije Milsped Group, i Dragan Gajić, direktor softverskog inženjeringa u kompaniji Rivian. Kroz razgovor su podelili iskustva iz različitih industrija i osvrnuli se na načine na koje organizacije odgovaraju na sve češće tehnološke, ekonomske i geopolitičke promene.
Jedna od centralnih tema bila je sposobnost organizacija da opstanu i napreduju u uslovima stalnih promena. Govoreći o otpornosti organizacija, Marko Cilić istakao je da je promena konstantna, naglašavajući da kompanije danas posluju u okruženju u kojem su promene postale trajno stanje, a ne povremeni izazov. Prema njegovim rečima, organizacije često očekuju da će novi alati rešiti postojeće probleme, dok se najveći potencijal zapravo nalazi u ljudima i efikasnijem korišćenju postojećih resursa. Panelisti su se saglasili da se organizaciona otpornost danas ne može posmatrati isključivo kroz prizmu upravljanja rizicima, već pre svega kao sposobnost prihvatanja promena kao nove poslovne realnosti i izgradnje organizacione kulture koja podstiče agilnost, poverenje i spremnost na promene.
Značajan deo diskusije bio je posvećen uticaju veštačke inteligencije na poslovanje. Govoreći o iskustvima iz tehnološke industrije, Dragan Gajić ukazao je na činjenicu da ni najveće svetske kompanije još uvek nemaju jasan odgovor na pitanje kako će izgledati dugoročna primena i monetizacija AI tehnologija. Ipak, kako je naglasio, „you can’t miss the train“, poručivši da organizacije moraju biti spremne da eksperimentišu i uče čak i onda kada ne postoji potpuna izvesnost u pogledu ishoda. Učesnici su ocenili da će sposobnost brzog prilagođavanja novim tehnologijama predstavljati jednu od ključnih konkurentskih prednosti u godinama koje dolaze.
Kroz konkretne primere iz prakse, panelisti su pokazali kako krizne situacije često otkrivaju stvarne kapacitete organizacija. Darko Samardžija govorio je o iskustvima stečenim tokom poremećaja u lancima snabdevanja i pandemije, ocenivši da upravo takve okolnosti najjasnije pokazuju snagu organizacije. Tom prilikom istakao je da je „najvažniji resurs svake kompanije sposobnost ljudi da se prilagode“, naglašavajući da otpornost organizacije počinje od otpornosti njenih zaposlenih. Iskustva iz različitih kriznih situacija pokazala su da organizacije mogu da prevaziđu ograničenja i pronađu nova rešenja upravo onda kada su primorane da izađu iz ustaljenih okvira poslovanja.
O iskustvima logističkog sektora tokom pandemije, geopolitičkih kriza i promena u globalnim tokovima trgovine govorio je Nikola Todorović. Osvrćući se na izazove sa kojima se kompanije suočavaju u sve neizvesnijem međunarodnom okruženju, naglasio je da svaka kriza istovremeno predstavlja i priliku za razvoj, ocenivši da svaka disrupcija predstavlja novu šansu, pod uslovom da organizacije zadrže fleksibilnost i sposobnost brzog prilagođavanja. Posebno je istakao značaj strpljenja, timskog odlučivanja i pažljivog sagledavanja dugoročnih posledica promena koje oblikuju globalno tržište.
Posebna pažnja tokom Foruma posvećena je saradnji između akademske zajednice i privrede. Učesnici su ocenili da je potrebno dodatno unaprediti postojeće modele saradnje kroz zajedničke projekte, praktičnu nastavu i intenzivniju razmenu znanja. Istaknuto je da kompanije sve više traže profile koji, pored stručnih znanja, poseduju sposobnost kritičkog mišljenja, socijalnu inteligenciju, prilagodljivost i spremnost na kontinuirano učenje.
U delu diskusije posvećenom talentima i budućnosti rada, Ivana Todorović ukazala je na potrebu da se kompanije prilagođavaju novim generacijama zaposlenih podjednako koliko se od mladih očekuje da se prilagode poslovnom okruženju. Posebno je naglasila značaj kontinuiranog učenja, razumevanja veštačke inteligencije i razvoja socijalne inteligencije kao jedne od ključnih kompetencija budućnosti, kao i podsticanje preduzetništva, razvoj novih tehnologija i jačanje veza između akademske zajednice i privrede. Govoreći o ulozi obrazovnih institucija, istakla je da poznavanje osnova veštačke inteligencije postaje neophodno za buduće generacije stručnjaka, bez obzira na oblast u kojoj će graditi karijeru.
Govoreći o kompetencijama budućih lidera, Marko Cilić zaključio je da je „današnjica najsporije što ćemo videti u budućnosti“, ukazujući na ubrzanu dinamiku promena i potrebu za kontinuiranim razvojem znanja i veština. U tom kontekstu, panelisti su se saglasili da će potencijal, sposobnost učenja i spremnost na razvoj postajati sve značajniji kriterijumi za zapošljavanje i napredovanje.
U završnom delu Foruma, učesnici su razmatrali budućnost obrazovanja i načine na koje fakulteti i kompanije mogu zajednički odgovoriti na zahteve tržišta rada koje se ubrzano menja.
Business Forum još jednom je potvrdio značaj dijaloga između akademske i poslovne zajednice u razumevanju savremenih izazova i oblikovanju održivih odgovora na promene koje definišu savremeno poslovno okruženje.
