Програм завршног дана отворили су истакнути међународни говорници проф. др Васко Амарал, ванредни професор на НОВА Сцхоол оф Сциенце анд Тецхнологy и потпредседник Међународне федерације за обраду информација (ИФИП), и др Улрих Хармес-Лидтке, оснивач компаније Месопартнер.
У предавању „Дид АИ Килл Моделинг – ор Маке ит Море Импортант Тхан Евер?“, професор Амарал говорио је о улози моделовања система у ери генеративне вештачке интелигенције. Професор Амарал је нагласио да способност разумевања, моделовања и контроле сложених система остаје један од најважнијих задатака савременог софтверског инжењерства, указујући да вештачка интелигенција може бити снажан савезник инжењерима, али не и замена за стручно знање и критичко расуђивање.
Др Улрих Хармес-Лидтке одржао је предавање „Тхе Арцхитецтуре оф Труст: Qуалитy Инфраструцтуре анд тхе Ресилиент Организатион“, посвећено улози поверења, стандарда и система усаглашености у изградњи отпорних организација. Говорећи о инфраструктури квалитета, која обухвата стандардизацију, акредитацију, сертификацију, метрологију и процену усаглашености, истакао је да управо ови механизми представљају темељ конкурентности и одрживог развоја организација у савременом глобалном окружењу.
Након излагања истакнутих говорника одржан је панел „АИ тхат Деливерс: Турнинг Дисруптион инто Адвантаге“, који су модерирали проф. др Душан Бараћ, продекан Факултета организационих наука, и проф. др Тамара Властелица. Кроз динамичну дискусију отворена су питања примене вештачке интелигенције у привреди, финансијском сектору, јавној управи и сајбер безбедности.
На панелу су учествовали Владан Атанасијевић, генерални директор компаније Егзакта, Предраг Малетић, руководилац тима за АИ производе у Раиффеисен банци, др Владимир Удовичић, научни саветник и вршилац дужности директора Института за вештачку интелигенцију Србије, Сања Бакоч, директорка сектора за консалтинг и лидер за јавни сектор у региону Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине у компанији Ернст & Yоунг (ЕY), и Андреј Стојић, директор продаје компаније Октацрон.
Говорећи о изазовима имплементације вештачке интелигенције у организацијама, Сања Бакоч истакла је значај континуираног развоја компетенција запослених и одговорне употребе нових технологија. „Морамо бити опрезни. Уколико бисмо вештачку интелигенцију користили потпуно без људске помоћи и надзора, то би довело до колапса“, нагласила је Сања Бакоч, наводећи примере из међународне праксе.
Владан Атанасијевић нагласио је да је вештачка интелигенција постала неизбежан део пословне реалности и да ће њена највећа вредност у наредном периоду бити повећање продуктивности и ефикасности организација.
„Вештачка интелигенција је овде и нико не може да је игнорише. Међутим, ако у претходним годинама нисте изградили квалитетне податке и процесе, она не може да реши постојеће проблеме, већ само да убрза оно што је већ добро постављено“, истакао је Атанасијевић.
Из перспективе финансијског сектора, Предраг Малетић указао је да највећи изазови више нису технолошке, већ организационе природе.
„Највећи поврат инвестиције видимо у примени великих језичких модела тамо где се смањује мануелни рад. Кључно питање данас није шта технологија може, већ како да људе оспособимо да је користе на одговоран начин“, рекао је Малетић.
О улози вештачке интелигенције у сајбер безбедности говорио је Андреј Стојић, нагласивши да ниједна организација не може гарантовати апсолутну сигурност података, али да правилна примена АИ алата може значајно допринети превенцији и бржем реаговању на безбедносне инциденте.
Посебан осврт на развој домаћег АИ екосистема дао је др Владимир Удовичић, који је представио искуства Института за вештачку интелигенцију Србије и указао на значај повезивања истраживања са потребама привреде и јавног сектора.
Као заједничка порука издвојила се потреба да вештачка интелигенција буде средство за оснаживање људи и организација, а не замена за стручност, искуство и критичко мишљење.
Поред панела о вештачкој интелигенцији, одржан је и округли сто „Цомпетенцy–Басед Едуцатион: Тхе Воице оф тхе Маркет“, који је модерирала Весна Дамјанић, главна и одговорна уредница Блоомберг Адриа.
У дискусији су учествовали проф. др Стефан Комазец, генерални менаџер компаније Елиxир Зорка, др Саша Лазовић, директор Фонда за иновациону делатност Републике Србије, проф. др Саша Чегар, продекан Економског факултета Универзитета у Ријеци, Ђорђе Филиповић, извршни директор компаније 30Хиллс, и Милош Јовановић, оснивач компаније Кампстер и конференције Футуре & АИ Суммит.
Говорећи о потреби ближег повезивања образовања и привреде, проф. др Стефан Комазец истакао је да компаније данас траже људе који су спремни да уче, преузимају иницијативу и брзо се прилагођавају променама.
Проф. др Саша Чегар истакао је да критичко мишљење постаје једна од најважнијих компетенција будућности, док је др Саша Лазовић указао на потребу бољег разумевања друштвених последица технолошких промена и њиховог утицаја на тржиште рада.
Говорећи о значају предузетништва, Ђорђе Филиповић нагласио је да се предузетнички начин размишљања развија кроз праксу, искуство и спремност да се преузме одговорност, док је Милош Јовановић поручио да Србија не треба само да прати глобалне трендове, већ да активно тражи прилике да буде њихов креатор.
Дискусија је показала да конкурентност у ери вештачке интелигенције неће зависити само од техничких знања, већ пре свега од способности појединаца да уче, сарађују, преузимају иницијативу и прилагођавају се променама. Учесници су се сагласили да је за развој таквих компетенција неопходно снажније повезивање универзитета, привреде и иновационог екосистема.
Затварајући округли сто, модераторка Весна Дамјанић истакла је да је једна од најважнијих порука дискусије потреба за сталним дијалогом између академске заједнице, привреде и иновационог екосистема.
Завршетком програмских активности спуштена је завеса на СyмОрг 2026, који је током три дана окупио више од 300 учесника из 22 земље света. У оквиру научног програма представљено је 138 радова чија су 352 аутора разматрала најактуелније изазове из области организационих наука, менаџмента, дигиталне трансформације и иновација, док је конференцију додатно обогатило 25 истакнутих говорника из земље и иностранства.
На церемонији затварања проф. др Борис Делибашић, продекан и председник Програмског одбора конференције, захвалио се учесницима, партнерима и организационом тиму на доприносу успеху конференције, истичући да међународна сарадња и интердисциплинарни приступ остају кључни за разумевање организација и друштва у времену убрзаних промена.
Традиционално, завршни део конференције био је посвећен додели признања за најбоље научне доприносе. Награду за најбољи рад на конференцији освојио је рад „Еxамининг тхе Висуал Аттентион Перформанце оф Онлине Цханнелс: А Цомпарисон оф Имплицит анд Еxплицит Метходс он а Wебсите ин тхе Цосметиц Индустрy“, чији су аутори Елли Василики Пападопоулоу, Николаос Димитриадис и Марко Ћировић.
Признање за најбољи рад младих истраживача припало је Мартину Гијону са института ИСАЕ-СУПАЕРО из Француске за рад „А Тwо-Левел Фрамеwорк фор Јоинт Оптимизатион оф Феатуре Енгинееринг анд Хyперпараметер Тунинг ин Предицтиве Маинтенанце Цлассифицатион“.
Награда за најбољу презентацију рада додељена је раду „Ревенуе Оптимизатион оф Неw Yорк Цитy Таxи Сервицес Усинг Линеар Программинг анд Метахеуристицс“, чији су аутори Исидора Гаћеша и Гордана Савић са Факултета организационих наука Универзитета у Београду и Виолета Цветкоска са Универзитета „Свети Кирил и Методије“ у Скопљу.
Доделом награда и свечаним затварањем конференције још једном је потврђена улога СyмОрг-а као међународне платформе за размену знања, повезивање академске заједнице, привреде и доносилаца одлука и покретање дијалога о темама које обликују будућност организација и друштва. Јубиларно двадесето издање симпозијума показало је да су поверење, одговорна примена вештачке интелигенције и развој компетенција будућности међу кључним предусловима одрживог развоја у времену убрзаних промена.
