Program završnog dana otvorili su istaknuti međunarodni govornici prof. dr Vasko Amaral, vanredni profesor na NOVA School of Science and Technology i potpredsednik Međunarodne federacije za obradu informacija (IFIP), i dr Ulrih Harmes-Lidtke, osnivač kompanije Mesopartner.
U predavanju „Did AI Kill Modeling – or Make it More Important Than Ever?“, profesor Amaral govorio je o ulozi modelovanja sistema u eri generativne veštačke inteligencije. Profesor Amaral je naglasio da sposobnost razumevanja, modelovanja i kontrole složenih sistema ostaje jedan od najvažnijih zadataka savremenog softverskog inženjerstva, ukazujući da veštačka inteligencija može biti snažan saveznik inženjerima, ali ne i zamena za stručno znanje i kritičko rasuđivanje.
Dr Ulrih Harmes-Lidtke održao je predavanje „The Architecture of Trust: Quality Infrastructure and the Resilient Organization“, posvećeno ulozi poverenja, standarda i sistema usaglašenosti u izgradnji otpornih organizacija. Govoreći o infrastrukturi kvaliteta, koja obuhvata standardizaciju, akreditaciju, sertifikaciju, metrologiju i procenu usaglašenosti, istakao je da upravo ovi mehanizmi predstavljaju temelj konkurentnosti i održivog razvoja organizacija u savremenom globalnom okruženju.
Nakon izlaganja istaknutih govornika održan je panel „AI that Delivers: Turning Disruption into Advantage“, koji su moderirali prof. dr Dušan Barać, prodekan Fakulteta organizacionih nauka, i prof. dr Tamara Vlastelica. Kroz dinamičnu diskusiju otvorena su pitanja primene veštačke inteligencije u privredi, finansijskom sektoru, javnoj upravi i sajber bezbednosti.
Na panelu su učestvovali Vladan Atanasijević, generalni direktor kompanije Egzakta, Predrag Maletić, rukovodilac tima za AI proizvode u Raiffeisen banci, dr Vladimir Udovičić, naučni savetnik i vršilac dužnosti direktora Instituta za veštačku inteligenciju Srbije, Sanja Bakoč, direktorka sektora za konsalting i lider za javni sektor u regionu Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Ernst & Young (EY), i Andrej Stojić, direktor prodaje kompanije Oktacron.
Govoreći o izazovima implementacije veštačke inteligencije u organizacijama, Sanja Bakoč istakla je značaj kontinuiranog razvoja kompetencija zaposlenih i odgovorne upotrebe novih tehnologija. „Moramo biti oprezni. Ukoliko bismo veštačku inteligenciju koristili potpuno bez ljudske pomoći i nadzora, to bi dovelo do kolapsa“, naglasila je Sanja Bakoč, navodeći primere iz međunarodne prakse.
Vladan Atanasijević naglasio je da je veštačka inteligencija postala neizbežan deo poslovne realnosti i da će njena najveća vrednost u narednom periodu biti povećanje produktivnosti i efikasnosti organizacija.
„Veštačka inteligencija je ovde i niko ne može da je ignoriše. Međutim, ako u prethodnim godinama niste izgradili kvalitetne podatke i procese, ona ne može da reši postojeće probleme, već samo da ubrza ono što je već dobro postavljeno“, istakao je Atanasijević.
Iz perspektive finansijskog sektora, Predrag Maletić ukazao je da najveći izazovi više nisu tehnološke, već organizacione prirode.
„Najveći povrat investicije vidimo u primeni velikih jezičkih modela tamo gde se smanjuje manuelni rad. Ključno pitanje danas nije šta tehnologija može, već kako da ljude osposobimo da je koriste na odgovoran način“, rekao je Maletić.
O ulozi veštačke inteligencije u sajber bezbednosti govorio je Andrej Stojić, naglasivši da nijedna organizacija ne može garantovati apsolutnu sigurnost podataka, ali da pravilna primena AI alata može značajno doprineti prevenciji i bržem reagovanju na bezbednosne incidente.
Poseban osvrt na razvoj domaćeg AI ekosistema dao je dr Vladimir Udovičić, koji je predstavio iskustva Instituta za veštačku inteligenciju Srbije i ukazao na značaj povezivanja istraživanja sa potrebama privrede i javnog sektora.
Kao zajednička poruka izdvojila se potreba da veštačka inteligencija bude sredstvo za osnaživanje ljudi i organizacija, a ne zamena za stručnost, iskustvo i kritičko mišljenje.
Pored panela o veštačkoj inteligenciji, održan je i okrugli sto „Competency–Based Education: The Voice of the Market“, koji je moderirala Vesna Damjanić, glavna i odgovorna urednica Bloomberg Adria.
U diskusiji su učestvovali prof. dr Stefan Komazec, generalni menadžer kompanije Elixir Zorka, dr Saša Lazović, direktor Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije, prof. dr Saša Čegar, prodekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Rijeci, Đorđe Filipović, izvršni direktor kompanije 30Hills, i Miloš Jovanović, osnivač kompanije Kampster i konferencije Future & AI Summit.
Govoreći o potrebi bližeg povezivanja obrazovanja i privrede, prof. dr Stefan Komazec istakao je da kompanije danas traže ljude koji su spremni da uče, preuzimaju inicijativu i brzo se prilagođavaju promenama.
Prof. dr Saša Čegar istakao je da kritičko mišljenje postaje jedna od najvažnijih kompetencija budućnosti, dok je dr Saša Lazović ukazao na potrebu boljeg razumevanja društvenih posledica tehnoloških promena i njihovog uticaja na tržište rada.
Govoreći o značaju preduzetništva, Đorđe Filipović naglasio je da se preduzetnički način razmišljanja razvija kroz praksu, iskustvo i spremnost da se preuzme odgovornost, dok je Miloš Jovanović poručio da Srbija ne treba samo da prati globalne trendove, već da aktivno traži prilike da bude njihov kreator.
Diskusija je pokazala da konkurentnost u eri veštačke inteligencije neće zavisiti samo od tehničkih znanja, već pre svega od sposobnosti pojedinaca da uče, sarađuju, preuzimaju inicijativu i prilagođavaju se promenama. Učesnici su se saglasili da je za razvoj takvih kompetencija neophodno snažnije povezivanje univerziteta, privrede i inovacionog ekosistema.
Zatvarajući okrugli sto, moderatorka Vesna Damjanić istakla je da je jedna od najvažnijih poruka diskusije potreba za stalnim dijalogom između akademske zajednice, privrede i inovacionog ekosistema.
Završetkom programskih aktivnosti spuštena je zavesa na SymOrg 2026, koji je tokom tri dana okupio više od 300 učesnika iz 22 zemlje sveta. U okviru naučnog programa predstavljeno je 138 radova čija su 352 autora razmatrala najaktuelnije izazove iz oblasti organizacionih nauka, menadžmenta, digitalne transformacije i inovacija, dok je konferenciju dodatno obogatilo 25 istaknutih govornika iz zemlje i inostranstva.
Na ceremoniji zatvaranja prof. dr Boris Delibašić, prodekan i predsednik Programskog odbora konferencije, zahvalio se učesnicima, partnerima i organizacionom timu na doprinosu uspehu konferencije, ističući da međunarodna saradnja i interdisciplinarni pristup ostaju ključni za razumevanje organizacija i društva u vremenu ubrzanih promena.
Tradicionalno, završni deo konferencije bio je posvećen dodeli priznanja za najbolje naučne doprinose. Nagradu za najbolji rad na konferenciji osvojio je rad „Examining the Visual Attention Performance of Online Channels: A Comparison of Implicit and Explicit Methods on a Website in the Cosmetic Industry“, čiji su autori Elli Vasiliki Papadopoulou, Nikolaos Dimitriadis i Marko Ćirović.
Priznanje za najbolji rad mladih istraživača pripalo je Martinu Gijonu sa instituta ISAE-SUPAERO iz Francuske za rad „A Two-Level Framework for Joint Optimization of Feature Engineering and Hyperparameter Tuning in Predictive Maintenance Classification“.
Nagrada za najbolju prezentaciju rada dodeljena je radu „Revenue Optimization of New York City Taxi Services Using Linear Programming and Metaheuristics“, čiji su autori Isidora Gaćeša i Gordana Savić sa Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i Violeta Cvetkoska sa Univerziteta „Sveti Kiril i Metodije“ u Skoplju.
Dodelom nagrada i svečanim zatvaranjem konferencije još jednom je potvrđena uloga SymOrg-a kao međunarodne platforme za razmenu znanja, povezivanje akademske zajednice, privrede i donosilaca odluka i pokretanje dijaloga o temama koje oblikuju budućnost organizacija i društva. Jubilarno dvadeseto izdanje simpozijuma pokazalo je da su poverenje, odgovorna primena veštačke inteligencije i razvoj kompetencija budućnosti među ključnim preduslovima održivog razvoja u vremenu ubrzanih promena.
