Данашњи програм обухватио је и Стартуп презентације, Студентс Стартуп Ацхиевемент, посвећен развоју предузетништва, стартап екосистема и сарадње између академске заједнице и привреде.
Бусинесс Форум под називом „Ресилиент анд Интеллигент Организатионс ин Тимес оф Перманент Дисруптион“. Форум су модерирали проф. др Дејан Петровић и проф. др Славица Цицварић Костић са Факултета организационих наука, а окупио је истакнуте представнике привреде и дугогодишње партнере Факултета организационих наука са циљем размене искустава о изазовима савременог пословања, организационој отпорности и будућности рада.
Учесници из привреде били су Ивана Тодоровић, директорка Сектора за људске ресурсе и организацију у Банца Интеса, Марко Цилић, в.д. генералног директора и финансијског директора компаније Нелт Гроуп, Дарко Самарџија, директор ланца снабдевања компаније АД ИМЛЕК, Никола Тодоровић, заменик генералног директора компаније Милспед Гроуп, и Драган Гајић, директор софтверског инжењеринга у компанији Ривиан. Кроз разговор су поделили искуства из различитих индустрија и осврнули се на начине на које организације одговарају на све чешће технолошке, економске и геополитичке промене.
Једна од централних тема била је способност организација да опстану и напредују у условима сталних промена. Говорећи о отпорности организација, Марко Цилић истакао је да је промена константна, наглашавајући да компаније данас послују у окружењу у којем су промене постале трајно стање, а не повремени изазов. Према његовим речима, организације често очекују да ће нови алати решити постојеће проблеме, док се највећи потенцијал заправо налази у људима и ефикаснијем коришћењу постојећих ресурса. Панелисти су се сагласили да се организациона отпорност данас не може посматрати искључиво кроз призму управљања ризицима, већ пре свега као способност прихватања промена као нове пословне реалности и изградње организационе културе која подстиче агилност, поверење и спремност на промене.
Значајан део дискусије био је посвећен утицају вештачке интелигенције на пословање. Говорећи о искуствима из технолошке индустрије, Драган Гајић указао је на чињеницу да ни највеће светске компаније још увек немају јасан одговор на питање како ће изгледати дугорочна примена и монетизација АИ технологија. Ипак, како је нагласио, „yоу цан’т мисс тхе траин“, поручивши да организације морају бити спремне да експериментишу и уче чак и онда када не постоји потпуна извесност у погледу исхода. Учесници су оценили да ће способност брзог прилагођавања новим технологијама представљати једну од кључних конкурентских предности у годинама које долазе.
Кроз конкретне примере из праксе, панелисти су показали како кризне ситуације често откривају стварне капацитете организација. Дарко Самарџија говорио је о искуствима стеченим током поремећаја у ланцима снабдевања и пандемије, оценивши да управо такве околности најјасније показују снагу организације. Том приликом истакао је да је „најважнији ресурс сваке компаније способност људи да се прилагоде“, наглашавајући да отпорност организације почиње од отпорности њених запослених. Искуства из различитих кризних ситуација показала су да организације могу да превазиђу ограничења и пронађу нова решења управо онда када су приморане да изађу из устаљених оквира пословања.
О искуствима логистичког сектора током пандемије, геополитичких криза и промена у глобалним токовима трговине говорио је Никола Тодоровић. Осврћући се на изазове са којима се компаније суочавају у све неизвеснијем међународном окружењу, нагласио је да свака криза истовремено представља и прилику за развој, оценивши да свака дисрупција представља нову шансу, под условом да организације задрже флексибилност и способност брзог прилагођавања. Посебно је истакао значај стрпљења, тимског одлучивања и пажљивог сагледавања дугорочних последица промена које обликују глобално тржиште.
Посебна пажња током Форума посвећена је сарадњи између академске заједнице и привреде. Учесници су оценили да је потребно додатно унапредити постојеће моделе сарадње кроз заједничке пројекте, практичну наставу и интензивнију размену знања. Истакнуто је да компаније све више траже профиле који, поред стручних знања, поседују способност критичког мишљења, социјалну интелигенцију, прилагодљивост и спремност на континуирано учење.
У делу дискусије посвећеном талентима и будућности рада, Ивана Тодоровић указала је на потребу да се компаније прилагођавају новим генерацијама запослених подједнако колико се од младих очекује да се прилагоде пословном окружењу. Посебно је нагласила значај континуираног учења, разумевања вештачке интелигенције и развоја социјалне интелигенције као једне од кључних компетенција будућности, као и подстицање предузетништва, развој нових технологија и јачање веза између академске заједнице и привреде. Говорећи о улози образовних институција, истакла је да познавање основа вештачке интелигенције постаје неопходно за будуће генерације стручњака, без обзира на област у којој ће градити каријеру.
Говорећи о компетенцијама будућих лидера, Марко Цилић закључио је да је „данашњица најспорије што ћемо видети у будућности“, указујући на убрзану динамику промена и потребу за континуираним развојем знања и вештина. У том контексту, панелисти су се сагласили да ће потенцијал, способност учења и спремност на развој постајати све значајнији критеријуми за запошљавање и напредовање.
У завршном делу Форума, учесници су разматрали будућност образовања и начине на које факултети и компаније могу заједнички одговорити на захтеве тржишта рада које се убрзано мења.
Бусинесс Форум још једном је потврдио значај дијалога између академске и пословне заједнице у разумевању савремених изазова и обликовању одрживих одговора на промене које дефинишу савремено пословно окружење.
