Форум је био организован кроз два програмска сегмента. Први део био је посвећен представљању факултета и размени искустава између високошколских институција које образују будуће стручњаке у области организационих наука, док је други део отворио простор за укључивање представника привреде и разговор о савременим пословним изазовима, организационим праксама и значају сарадње са академском заједницом. У првом делу представљене су водеће регионалне институције из области организационих наука, Факултет за организацијске веде Универзитета у Марибору, Факултет организације и информатике Универзитета у Загребу и Факултет организационих наука Универзитета у Београду.
Форум је модерирао проф. др Марко Михић, декан Факултета организационих наука Универзитета у Београду, који је истакао да организационе науке данас имају кључну улогу у повезивању знања, иновација и развоја, као и да регионална сарадња представља један од најважнијих предуслова за њихово даље унапређење.
Академски део форума отворила је проф. др Полона Шпрајц, декан Факултета за организацијске веде Универзитета у Марибору, представљајући развојни пут институције која наредних година обележава седам деценија постојања. Говорећи о историјату факултета, подсетила је да је установа основана као одговор на потребе привреде још крајем педесетих година прошлог века и да је од самог почетка била усмерена ка развоју организационих компетенција и управљања људским ресурсима.
Представила је трансформацију факултета кроз деценије, од првих студијских програма до савремених интердисциплинарних области које данас обухватају менаџмент људских ресурса, организацију информационих система, кризни менаџмент, менаџмент у спорту, здравству и социјалној заштити. Посебно је истакла значајан раст институције, која данас образује више од 1.200 студената на свим нивоима студија, као и снажну оријентацију ка истраживању, међународној сарадњи и пројектима који повезују универзитете, компаније и локалну заједницу.
Након тога, проф. др Мартина Томичић Фурјан, продекан за науку, пројекте и међународну сарадњу Факултета организације и информатике Универзитета у Загребу, представила је једну од водећих регионалних институција која већ више од шест деценија успешно повезује области информатике, економије и организације.
Говорећи о савременом приступу образовању, нагласила је значај интердисциплинарности, развоја предузетничког духа и интензивног повезивања студената са привредом. Посебну пажњу посветила је раду Центра за развој каријере и подршку студентима, сарадњи са више од 500 компанија, развоју стартап програма и пословног инкубатора, као и улагањима у истраживачку инфраструктуру кроз мрежу од 19 лабораторија и бројне међународне пројекте.
„Поштовање, поверење, међусобно разумевање, сарадња, заједничке вредности и заједнички напори представљају темеље успешне регионалне сарадње“, поручила је Томичић Фурјан, истичући да управо заједнички рад академских институција ствара предуслове за одржив развој региона.
Представљајући Факултет организационих наука Универзитета у Београду, проф. др Марко Михић говорио је о развоју факултета, његовој образовној и научноистраживачкој мисији, као и улози коју ФОН има у регионалном и међународном академском простору. Нагласио је да организационе науке представљају изразито мултидисциплинарну област која повезује менаџмент, информационе системе, технологију, економију и друштвене науке у циљу решавања комплексних организационих изазова савременог друштва.
Представљени су резултати које факултет остварује у области образовања, науке и сарадње са привредом. Посебан акценат стављен је на концепт интеграције образовања, истраживања и умрежавања, који представља једну од кључних развојних одредница Факултета организационих наука.
Други део форума био је посвећен перспективи привреде и разматрању могућности за снажније повезивање универзитета и компанија. У дискусији су учествовали Љиљана Кркић, руководилац академских односа за Бугарску, Мађарску, Црну Гору и Србију у компанији Oracle и Александар Ђорђевић, директор развоја компаније MK Group.
Говорећи о изазовима савременог пословног окружења, учесници су указали на растућу потребу за стручњацима који, поред техничких знања, поседују развијене организационе, комуникационе и лидерске компетенције. Посебно је истакнуто да сарадња између универзитета и привреде више није пожељна опција, већ неопходан услов за развој иновација, конкурентности и одрживог економског раста.
Представници привреде су са академском заједницом дискутовали о променама на тржишту рада, улози вештачке интелигенције, развоју компетенција будућности и начинима унапређења сарадње између универзитета и компанија.
Дискусија је била структурисана кроз три тематска циклуса. Први циклус био је посвећен дефинисању потреба индустрије и усклађивању образовања са захтевима савременог тржишта рада. Истакнуто је да је више од три милиона радних места у региону већ изложено утицају вештачке интелигенције, што додатно наглашава потребу за бржим прилагођавањем студијских програма новим околностима.
Учесници су идентификовали три изазова у којима дипломирани студенти најчешће показују недостатке који се огледају у способности решавања проблема у непредвидивим ситуацијама, преузимању одговорности и самосталном доношењу одлука, као и ефикасној комуникацији са интерним и екстерним стејкхолдерима. Посебно је наглашено да највећи изазов више није стицање теоријских знања, већ њихова примена у динамичном и неизвесном пословном окружењу.
Говорећи о изазовима трансформације образовног система, проф. др Мартина Томичић Фурјан указала је на спор темпо институционалних промена.
„Три до четири године потребно је да се идеја претвори у конкретну промену у систему образовања. Сарадња са индустријом мора бити чешћа, интензивнија и системски уређена“, истакла је.
Проф. др Полона Шпрајц указала је на регулаторна ограничења са којима се суочавају универзитети у појединим земљама региона, нагласивши да академска заједница мора активније развијати примењена истраживања.
„Наша истраживања не могу да буду само теоријска. Њихова вредност мери се и утицајем који остварују у пракси“, поручила је.
Други тематски циклус био је посвећен технолошком развоју, вештачкој интелигенцији и аутоматизацији. Представници компанија истакли су значај платформи које студентима омогућавају директан контакт са савременим технологијама, наглашавајући да су предузетнички начин размишљања, прилагодљивост и спремност на континуирано учење постали једнако важни као и техничка знања.
Посебна пажња посвећена је укључивању наставног особља у сарадњу са привредом кроз радионице, студије случаја и заједничке развојне пројекте. Учесници су оценили да управо овакви модели представљају најефикаснији начин за премошћавање јаза између академског и пословног окружења.
Током разговора о истраживању и развоју закључено је да постоји значајан интерес компанија за сарадњу са универзитетима, али и да различита динамика функционисања академског и пословног сектора представља изазов. Док компаније послују кроз краткорочне пословне циклусе, истраживачки процеси на универзитетима захтевају вишегодишњи рад. Због тога је истакнута потреба за новим моделима сарадње у којима резултат заједничких активности неће бити само научни радови, већ конкретна и тржишно применљива решења.
Форум је закључен дискусијом о стратешком развоју организационих наука и улози регионалног повезивања у стварању конкурентног образовног и истраживачког простора.
„Морамо размишљати стратешки и дугорочно, о наредних пет година, а не само о изазовима са којима се суочавамо данас“, истакао је проф. др Марко Михић, декан Факултета организационих наука Универзитета у Београду.
Говорећи о будућности академских институција, нагласио је да њихов одрживи развој почива на три кључна стуба: стабилном финансирању образовања и истраживања, институционалној аутономији у креирању развојних политика и снажној регионалној сарадњи као покретачу заједничког напретка. Посебно је указао на значај међународних акредитација као потврде квалитета и усклађености студијских програма са највишим светским стандардима.
Као конкретни правци будућег деловања дефинисани су успостављање регионалне платформе за повезивање универзитета и компанија, интензивније праћење технолошких трендова, развој заједничких истраживачких пројеката и активније укључивање потреба тржишта рада у креирање студијских програма.
Међународни форум организационих наука на Копаонику није био само увод у SymOrg 2026, већ снажна потврда да будућност региона зависи од његове способности да повеже знање, иновације и сарадњу. У времену када вештачка интелигенција мења правила игре брже него икада раније, универзитети и компаније више не могу бити одвојени системи. Управо кроз регионално умрежавање, интердисциплинарност и заједничко креирање решења настаје простор за нову генерацију лидера, истраживача и иноватора. Порука форума била је јасна – регион неће градити своју конкурентност на ресурсима које поседује, већ на знању које ствара и партнерствима која успева да изгради.
