Forum je bio organizovan kroz dva programska segmenta. Prvi deo bio je posvećen predstavljanju fakulteta i razmeni iskustava između visokoškolskih institucija koje obrazuju buduće stručnjake u oblasti organizacionih nauka, dok je drugi deo otvorio prostor za uključivanje predstavnika privrede i razgovor o savremenim poslovnim izazovima, organizacionim praksama i značaju saradnje sa akademskom zajednicom. U prvom delu predstavljene su vodeće regionalne institucije iz oblasti organizacionih nauka, Fakultet za organizacijske vede Univerziteta u Mariboru, Fakultet organizacije i informatike Univerziteta u Zagrebu i Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu.
Forum je moderirao prof. dr Marko Mihić, dekan Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, koji je istakao da organizacione nauke danas imaju ključnu ulogu u povezivanju znanja, inovacija i razvoja, kao i da regionalna saradnja predstavlja jedan od najvažnijih preduslova za njihovo dalje unapređenje.
Akademski deo foruma otvorila je prof. dr Polona Šprajc, dekan Fakulteta za organizacijske vede Univerziteta u Mariboru, predstavljajući razvojni put institucije koja narednih godina obeležava sedam decenija postojanja. Govoreći o istorijatu fakulteta, podsetila je da je ustanova osnovana kao odgovor na potrebe privrede još krajem pedesetih godina prošlog veka i da je od samog početka bila usmerena ka razvoju organizacionih kompetencija i upravljanja ljudskim resursima.
Predstavila je transformaciju fakulteta kroz decenije, od prvih studijskih programa do savremenih interdisciplinarnih oblasti koje danas obuhvataju menadžment ljudskih resursa, organizaciju informacionih sistema, krizni menadžment, menadžment u sportu, zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Posebno je istakla značajan rast institucije, koja danas obrazuje više od 1.200 studenata na svim nivoima studija, kao i snažnu orijentaciju ka istraživanju, međunarodnoj saradnji i projektima koji povezuju univerzitete, kompanije i lokalnu zajednicu.
Nakon toga, prof. dr Martina Tomičić Furjan, prodekan za nauku, projekte i međunarodnu saradnju Fakulteta organizacije i informatike Univerziteta u Zagrebu, predstavila je jednu od vodećih regionalnih institucija koja već više od šest decenija uspešno povezuje oblasti informatike, ekonomije i organizacije.
Govoreći o savremenom pristupu obrazovanju, naglasila je značaj interdisciplinarnosti, razvoja preduzetničkog duha i intenzivnog povezivanja studenata sa privredom. Posebnu pažnju posvetila je radu Centra za razvoj karijere i podršku studentima, saradnji sa više od 500 kompanija, razvoju startap programa i poslovnog inkubatora, kao i ulaganjima u istraživačku infrastrukturu kroz mrežu od 19 laboratorija i brojne međunarodne projekte.
„Poštovanje, poverenje, međusobno razumevanje, saradnja, zajedničke vrednosti i zajednički napori predstavljaju temelje uspešne regionalne saradnje“, poručila je Tomičić Furjan, ističući da upravo zajednički rad akademskih institucija stvara preduslove za održiv razvoj regiona.
Predstavljajući Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, prof. dr Marko Mihić govorio je o razvoju fakulteta, njegovoj obrazovnoj i naučnoistraživačkoj misiji, kao i ulozi koju FON ima u regionalnom i međunarodnom akademskom prostoru. Naglasio je da organizacione nauke predstavljaju izrazito multidisciplinarnu oblast koja povezuje menadžment, informacione sisteme, tehnologiju, ekonomiju i društvene nauke u cilju rešavanja kompleksnih organizacionih izazova savremenog društva.
Predstavljeni su rezultati koje fakultet ostvaruje u oblasti obrazovanja, nauke i saradnje sa privredom. Poseban akcenat stavljen je na koncept integracije obrazovanja, istraživanja i umrežavanja, koji predstavlja jednu od ključnih razvojnih odrednica Fakulteta organizacionih nauka.
Drugi deo foruma bio je posvećen perspektivi privrede i razmatranju mogućnosti za snažnije povezivanje univerziteta i kompanija. U diskusiji su učestvovali Ljiljana Krkić, rukovodilac akademskih odnosa za Bugarsku, Mađarsku, Crnu Goru i Srbiju u kompaniji Oracle i Aleksandar Đorđević, direktor razvoja kompanije MK Group.
Govoreći o izazovima savremenog poslovnog okruženja, učesnici su ukazali na rastuću potrebu za stručnjacima koji, pored tehničkih znanja, poseduju razvijene organizacione, komunikacione i liderske kompetencije. Posebno je istaknuto da saradnja između univerziteta i privrede više nije poželjna opcija, već neophodan uslov za razvoj inovacija, konkurentnosti i održivog ekonomskog rasta.
Predstavnici privrede su sa akademskom zajednicom diskutovali o promenama na tržištu rada, ulozi veštačke inteligencije, razvoju kompetencija budućnosti i načinima unapređenja saradnje između univerziteta i kompanija.
Diskusija je bila strukturisana kroz tri tematska ciklusa. Prvi ciklus bio je posvećen definisanju potreba industrije i usklađivanju obrazovanja sa zahtevima savremenog tržišta rada. Istaknuto je da je više od tri miliona radnih mesta u regionu već izloženo uticaju veštačke inteligencije, što dodatno naglašava potrebu za bržim prilagođavanjem studijskih programa novim okolnostima.
Učesnici su identifikovali tri izazova u kojima diplomirani studenti najčešće pokazuju nedostatke koji se ogledaju u sposobnosti rešavanja problema u nepredvidivim situacijama, preuzimanju odgovornosti i samostalnom donošenju odluka, kao i efikasnoj komunikaciji sa internim i eksternim stejkholderima. Posebno je naglašeno da najveći izazov više nije sticanje teorijskih znanja, već njihova primena u dinamičnom i neizvesnom poslovnom okruženju.
Govoreći o izazovima transformacije obrazovnog sistema, prof. dr Martina Tomičić Furjan ukazala je na spor tempo institucionalnih promena.
„Tri do četiri godine potrebno je da se ideja pretvori u konkretnu promenu u sistemu obrazovanja. Saradnja sa industrijom mora biti češća, intenzivnija i sistemski uređena“, istakla je.
Prof. dr Polona Šprajc ukazala je na regulatorna ograničenja sa kojima se suočavaju univerziteti u pojedinim zemljama regiona, naglasivši da akademska zajednica mora aktivnije razvijati primenjena istraživanja.
„Naša istraživanja ne mogu da budu samo teorijska. Njihova vrednost meri se i uticajem koji ostvaruju u praksi“, poručila je.
Drugi tematski ciklus bio je posvećen tehnološkom razvoju, veštačkoj inteligenciji i automatizaciji. Predstavnici kompanija istakli su značaj platformi koje studentima omogućavaju direktan kontakt sa savremenim tehnologijama, naglašavajući da su preduzetnički način razmišljanja, prilagodljivost i spremnost na kontinuirano učenje postali jednako važni kao i tehnička znanja.
Posebna pažnja posvećena je uključivanju nastavnog osoblja u saradnju sa privredom kroz radionice, studije slučaja i zajedničke razvojne projekte. Učesnici su ocenili da upravo ovakvi modeli predstavljaju najefikasniji način za premošćavanje jaza između akademskog i poslovnog okruženja.
Tokom razgovora o istraživanju i razvoju zaključeno je da postoji značajan interes kompanija za saradnju sa univerzitetima, ali i da različita dinamika funkcionisanja akademskog i poslovnog sektora predstavlja izazov. Dok kompanije posluju kroz kratkoročne poslovne cikluse, istraživački procesi na univerzitetima zahtevaju višegodišnji rad. Zbog toga je istaknuta potreba za novim modelima saradnje u kojima rezultat zajedničkih aktivnosti neće biti samo naučni radovi, već konkretna i tržišno primenljiva rešenja.
Forum je zaključen diskusijom o strateškom razvoju organizacionih nauka i ulozi regionalnog povezivanja u stvaranju konkurentnog obrazovnog i istraživačkog prostora.
„Moramo razmišljati strateški i dugoročno, o narednih pet godina, a ne samo o izazovima sa kojima se suočavamo danas“, istakao je prof. dr Marko Mihić, dekan Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu.
Govoreći o budućnosti akademskih institucija, naglasio je da njihov održivi razvoj počiva na tri ključna stuba: stabilnom finansiranju obrazovanja i istraživanja, institucionalnoj autonomiji u kreiranju razvojnih politika i snažnoj regionalnoj saradnji kao pokretaču zajedničkog napretka. Posebno je ukazao na značaj međunarodnih akreditacija kao potvrde kvaliteta i usklađenosti studijskih programa sa najvišim svetskim standardima.
Kao konkretni pravci budućeg delovanja definisani su uspostavljanje regionalne platforme za povezivanje univerziteta i kompanija, intenzivnije praćenje tehnoloških trendova, razvoj zajedničkih istraživačkih projekata i aktivnije uključivanje potreba tržišta rada u kreiranje studijskih programa.
Međunarodni forum organizacionih nauka na Kopaoniku nije bio samo uvod u SymOrg 2026, već snažna potvrda da budućnost regiona zavisi od njegove sposobnosti da poveže znanje, inovacije i saradnju. U vremenu kada veštačka inteligencija menja pravila igre brže nego ikada ranije, univerziteti i kompanije više ne mogu biti odvojeni sistemi. Upravo kroz regionalno umrežavanje, interdisciplinarnost i zajedničko kreiranje rešenja nastaje prostor za novu generaciju lidera, istraživača i inovatora. Poruka foruma bila je jasna – region neće graditi svoju konkurentnost na resursima koje poseduje, već na znanju koje stvara i partnerstvima koja uspeva da izgradi.
